Shvatila sam da su mi neki ljudi stvarno posebni i veliki prijatelji.
Ne, nisam se iznenadila, znala sam ja to i ranije, samo sam ponovo dirnuta nekim postupcima.
I mnogo mi je drago da sam neke stvari uradila BAŠ tako kako sam ih uradila.
Sjajno je imati takve prijatelje. Thanks.
I deca koja žive ovde su naši sugrađani.
Uskoro, i u našem vrtiću “Pčelica”, počinje besplatni predškolski program i za decu iz nehigijenskih naselja. Formirane su grupe i očekuje se da ovih dana, nakon obavljenih zdravstvenih pregleda, uz pojačane mere higijenske i zdravstvene zaštite otpočne njihova socijalizacija.
Dobro došli drugari.
Ovaj post je deo akcije Blog Action Day 08 - Poverty
Hvala Paramecijumu na ekskluzivnim fotografijama.
Priznajte da ste mislili da neću nikad ni napisati izveštajčić!
Garantovano sam poslednja, al k’o da je to važno. Drugi pre mene su to ovako opisali.
Polazak pročitajte kod Dejana, možete da mu verujete. Stižemo u Dom kulture, prvo poznato lice koje nas sreće na ulazu je Deda. Izvrstan domaćin, kako će se još nekoliko puta pokazati. Polako pristižu učesnici, prepoznajem mnoge sa prošlogodišenjeg BlogOpena, tu su Suske, koja sve konce drži u svojim rukama, RainDog, Gagica …
Sekcije prvog dana su mi bile najinteresantnije, prema sadržaju na papiru. Danima unapred sam smarala Raina oko money making-a, uveravao me je da su nemci izvrsni, i prepričavao dogodovštine sa večeri uoči BlogOpen-a. A ja sam se tu razočarala, iz dva razloga. Prvi razlog je bio totalna bajka uzimajući u obzir naše uslove uskog web prostora, a sigurna sam da su mogli da priču malo prilagode, izgledalo je kao da su došli da i ovde ispričaju nešto što redom svima pričaju. Druga stvar koja mi nije prijala bio previše casual pristup, casual skoro do granica nepristojnog. Ne kažem da je bilo loše, samo da sam ja očekivala više. Pih, zakeralo na delu…
Sledeća sekcija, o Social networking, predavač Mr Alphonso. Lepo se izreklamirao, vrlo naučen stil nastupa, divan razumljivi British English, i onda opet skoro pa nepristojno “preskakanje” kolega iz Nemačke. Predlog za sledeći BlogOpen, o social networking, verujem da bismo vrlo rado čuli Eniac-a (Some important title ;))
Poslednja blog sekcija prvog dana, Dejanova radionica WP za početnike. Par dana pre BlogOpena, opet ja sa Rainom par reči, izrazim malu dozu sumnje, šta će nama uopšte tamo bilo kakva priča za početnike, kad će prisutni biti oni koji se bar po malo razumeju u WP. Zakeralo a priori. E ovo me skroz oduševilo. Uopšte nije bio za one početne početnike, nego baš lepo, kao po meri. Naučila sam važne tri stvari, za mene velike tri stvari: da koristim open source softver, kad da upgrade-ujem WP, da sredim kategorije (ova sva tri domaća zadatka me još čekaju, fali mi jedno 5-6 sati u danu…). Hvala ti Dejane na znanju, i na tome što ga deliš okolo. Ostalo zakeralo u safe mode-u ;).
Onda večera. Dobra klopa, prijatno, zabavno društvo, zanimljivi razgovori. Malo preglasne muzike i zadimljenog vazduha, i ja ostah (kao i još neki) bez dobrog glasa. Ma šta ima veze. Drago mi je da je Marko uspeo da dođe, baš mi je drago da sam i njega upoznala, jedino mi je žao što Joakim nije uspeo, njega bih baš rado iz virtuelnih prebacila u RL prijatelje… Joe, ajd u ove krajeve, vodim te na kafu.
Sutradan ujutru, uz doručak pod svećama, prvu kafu pijem sa Waltom. Manji problemi sa autom, al tu stiže Deda u pomoć, pa stižemo kad treba tamo gde treba. Teme drugog dana daleko su mi manje interesantne. No, pokazalo se, makar kad su prvi segmenti u pitanju, da nisam bila u pravu. Posebno mi se dopala radionica Baneta Kišobrana, bacila mi potpuno novo svetlo na proces pisanja. Nisam to uopšte tako zamišljala, razmena mišljenja mi je bila veoma zanimljiva.
Naredni segment, škola web novinarstva, najavljani predavači nisu došli, ono što smo videli bila je reklama za njihovu konkretnu školu. Onog momenta kad se predavač predstavio rekavši da održava sajt jedne beogradske opštine, i da vodi blog jedne stranke (pa kao neće da nam kaže koje) bilo mi je jasno da tu više nemam šta da tražim.
Poslednju sekciju propuštam, i sa najvećim zadovoljstvom sa letačima Flyjem i Mazom (i još jednim malim momkom koji me je kupio) odlazim u ekskluzivnu posetu Lazarevoj pećini u Zlotu. Ljudi moji kakva lepota… I još veća šteta što to stoji tako daleko od očiju javnosti.
Po povratku, malo vožnje tamo-vamo (ma ja volim da se vozim…) i ručak. I tu opet oduševljenje, kolenica. Kaže mi Suske, da je to Dedin meni. E pa Deda, još jednom si me oduševio.
Posle ručka Marko, Dejan i ja vratismo se kućama.
Reći ću još samo, da mi je neizmerno drago da me je Fly nagovorio da pitam koga treba i šta treba, da sam uspela da dođem, da se moje organizacije nisu izjalovile, i da sam se baš lepo provela. Vidimo se sigurna sam dogodine.
Neke fotografije pogledajte kod Borskog.
A ovu što stavljam, maznuh je od Flyja, neće se on naljutiti… Hvala ti.
Ujutru, Vanja ide na svoj prvi vikend kod tate.
Ujutru, ja idem na svoj treći BlogOpen. Vidimo se sutra u Boru. Prošle godine u Novom Sadu bilo je ovako.
Dodatak:
Svratite ovde u subotu između 11.00 i 19 i 30 i u nedelju između 10.00 i 14.00.
Ako ne bude nepredviđenih problema, gledajte i slušajte predavanja uživo.
gledala sam reklamu
Everything you need
is already inside
just do it - Courage
(Nike, naravno)
i line iz pesme sa novogodišnjeg koncerta
ja smem tebe da hoću
(whatever happened to that?!)
i jedan savet što je neko drugi dobio, a ja iskorišćavam
Pozvaću ponovo u pomoć R. Bach-a “Ono sto te vezuje za tvoju pravu porodicu, nije veza krvi, već poštovanja i radosti u zajedničkom životu.”
i jedan line iz Ally McBeal:
Wrong guys can’t hurt you, it’s the right ones, they are the killers.
i za kraj još jedan što davno zapamtih, misleći da mi nikad neće trebati…
I feel sorry for you, you’ll never know what you’ve missed.
Photo by Leeks, thanks.
Vrućina je opet.
Baba nam je tu, sedi sa Vanjom u trpezariji. Ja sedim za kompom u dnevnoj sobi, uključila klimu na jako, zatvorila vrata, da se brže rashladi, ne volim da uključujem klimu kad je Vanja u sobi.
Posle par minuta, dolazi, pokušava da otvori vrata. Teže se otvaraju, ne uspeva joj.
Ulazi u spavaću sobu, otvara vrata koja se nalaze između spavaće i dnevne sobe i ulazi. Mora ona da vidi šta ja to radim a zatvorila sam vrata.
Iznenadila me. Mislila sam da ne ume da okolo uđe u dnevnu sobu. Snašla se.
Gleda i navija.
(izvinite na lošem kvalitetu slike, snimano popodne unutra, ispod spuštenih roletni, no, poenta ovoga je da se sluša…)
Pakleno je napolju. Vreli vetar, i oko 14h temperatura je bila 40°C. Zato je juče na meniju bio ručak bez šporeta.
Potrebno je:
kus-kus (couscous), 1 šoljica po osobi (mada to zavisi i od osobe),
jedan veći paradajz, iz frižidera,
konzerva tunjevine,
maslinovo ulje,
sušeni (ili sveži) vlašac,
so,
vrijuća voda 200-250 ml po osobi,
od opreme: blender i ketler.
Staviti zrnca kuskusa u posudu, u ketleru skuvati vodu i preliti preko kuskusa i ostaviti oko 5 minuta da se tečnost upije, pa onda dodati maslinovo ulje. Paradajz isitniti u blenderu, dodati u nabubreni kuskus. Isitniti konzervu tunjevine (ja sam koristila Eva, odlična je, preporučujem) i dodati. Posoliti i promešati. Posuti vlašcem. Poslužiti.
Ručak se naravno jede ispred kompa, ali pošto je neki posao u toku, nije baš ambijent za fotografisanje…
Prijatno.
Olimpijske igre.
Najdosadnija predstava na svetu, otvaranje istih. Ne razumem opšte oduševljenje gledanja zajedničkog nastupanja hiljada ljudi, svi-kao-jedan. Pevanje i igranje. I onda praštanje na sve strane, pa paradiranje.
Smor.
Oduvek sam mrzela sletove, još iz Tiletovog perioda. Isto je to sve.
Da se razumemo, volim ja olimpijadu, takmičenja, razne sportove i razne kulture, navijanje, ali onaj cirkus mi je totalni smor. Zaista.
Izgleda sam u manjini.
Bila nam je danas Škrabalica u gostima. Baš je odavno nismo videli.
A Vanja je večeras za vas odabrala ovu pesmu.
Karolina Gočeva - Srešćemo se opet
Već odavno ja ne znam
I ne uspevam
Da ne mislim na tebe
Kad oči zatvaram
Gde si sad
Dok šaljem ti san?Već odavno mi
svako jutro ispiše
Na jastuku od čežnje
isto pitanje
Gde si sad?
Dal mislis na nas?Ne znam kako ti je
Kad te druga pokrije
Il te prazna postelja
Na naše vreme podseća?Samo znam
Srešćemo se opet
Negde ti i ja
Kad zvezde nam se sklope
Kao nekadaPogledom priznaću ti sve
Da nisam šiva bez tebe
I šta mogu?
To je jače od mene!Zna li iko šta to
Ljubav natera
Da vine se u nebo
Kao ptica mahnita
Pa bez razloga
Drugome sleti na dlanSve poljupci na svetu
Grade mostove
Gde duše jedna drugoj
U susret dolaze
A moja je
Na pola puta već čeka tePod kožom te
još uvek čuvam
i predosećamSrešćemo se opet…
 |